BAJKA ZA LAKU NOĆ

Autor: Aleksandra Čurćić

Bila jednom jedna zemlja.

Divna, srećna zemlja. Ljudi u toj zemlji su bili najlepši, najpametniji, najpošteniji a za kralja su izabrali najboljeg među njima. Kralj je voleo svoje podanike.Jutrom ih je budio, uveče uspavljivao. Ako su podanici bili nemarni, korio ih je poput oca, ako su podanici bili bolesni, plakao je nad njima, ako bi primetio da su počeli da se goje smanjivao bi im plate i povećavao poreze, jer u vitkom telu, zdrav duh.

Karikatura: Boris Stajevski

Imao je kralj prepametne dvorjane. Svi su završili visoke škole za par, meseci. Neki su znali i da čitaju. Neki su znali da pevaju. A svi su, znali da ponavljaju kraljeve mudre reči i pronose ih zemljom. Kralj je često putovao uzduž i popreko tom srećnom zemljom da reši svaki problemčić koji srećni narod ima.

Dođe tako u jedno selo, meštani tužni, reka odnela most.

„Ne brini, narode moj! Evo, ovu reku ćemo staviti u cevi, pa vam most neće ni trebati!“

Narod zaplaka od sreće. Čuje da su ljudi u jednom gradu nezadovoljni zato što nemaju kanalizaciju. Zakaže im susret na trgu. Svi ćute i sa nadom gledaju u kralja:

„Narode moj, čujem da ti je teško, od sutra ovde, počinjemo, da gradimo.

„Kanalizaciju? Viknu neko iz mase. „Ne, spomenik! Visok 50 metara!“. Padoše na kolena srećni podanici.

Karikatura: Boris Stajevski

U drugom gradu pak, vazduh je bio zagađen. Toliko, da su ptice padale sa drveća.

„Narode moj, vašim mukama je došao kraj! Napravićemo jedan spomenik i posećićemo drveće! Dobro, može i jedna fontana.

„Neki od sreće poćeše da čupaju kosu sa glave, drugi popadaše u nesvest od sreće. Dođe u tu srećnu zemlju bolest. Kraj uteši svoje podanike tako što im naredi da piju rakiju, zaključaju bake i deke, pa tako ušljemani gledaju seriju“ 24 časa krizni štab“. Pobediše bolest za tren oka. Nastavi narod da umirucka i godinu dana od pobede nad zarazom, ali srećan. Kralj i cela kraljevska porodica, dvorjani, svi živi i zdravi.

Opet se razmaženi narod žali: „Sela su nam pusta, mladi odlaze.

„Narode moj, prekopaćemo sela i napraviti rudnike, koji će nam moj?“

Narod od sreće poče da dobija tahikardiju i aritmiju. Ceo svet još pati zbog boleščine, svi jadni i bedni. Samo ljudi ove srećne zemlje sve srećniji.

Obećao im kralj da će sva deca koja se rode biti zdrava. Izgradiće u to ime pet ogromnih nacionalnih stadiona.