Ceculit, zarazna bolest

Autor: Draža Petrović

Izvor : https://rs.n1info.com/

To što je gospođa Ražnatović, alijas Ceca, po Zakonu o intelektualnoj svojini zaštitila svoj žig, lik i delo, ne mora po svaku značiti da je ona automatski postala sofisticirani intelektualac, ali je svakako ponosna vlasnica same sebe.

– Isključivi vlasnik mene sam ja, Ceca. Ja sam isključivo svoja intelektulna svojina. Samo ja mogu pričati o samoj sebi, ocenjivati samu sebe, žigosati samu sebe, a ko je vama kriv što niste zaštitili sami sebe – stoji između redova u onom dopisu koji je njen advokat razaslao na adresu N1 i svih ostalih koji su imali nameru da se u dokumentarcu „Srpska majka“, serijala „Junaci doba za šlog“ ili tako nekako, bave inetelektualnom svojinom zvanom Ceca, žigom zvanim Ceca, delom zvanim Ceca i likom zvani Ceca.

Kako li izgleda suđenje za povredu žiga Svetlane Ražnatović?

SUDIJA: Zbog povrede žiga Svetlane Ranatović osuđujute se na dva meseca slušanja kompletne diskografije Svetlane Ražnatović u kućnom pritvoru unutar kuće Svetlane Ražnatović, jer u onolikoj kući mora da postoji i pritvor!

CECA: Ima druže sudija kod mene pritvor, ja sam bila u kućnom pritvoru!

SUDIJA: Odlično, dakle, osuđujete se na dva meseca kućnog pritvora u kućnom pritvoru Svetlane Ražnatović, gde ćete dva meseca morati uživo da je slušate kako peva. To možda liči na Gvanatanamo, ali nije, zato što Svetlana Ražnatović, odnosno njen žig, lepo peva.

OSUĐENI: Upomoć, sudija, počelo je nešto da me žiga u glavi. Ima li lekara u sudnici?

CECA: To vas žiga jer ste povredili moj žig! Jasna stvar. Bog sve vidi, a ja sam veliki vernik, pa Bog svašta radi zbog mene! Inače, imam i neke pesme o Isusu koje su bolje od „Očenaš“! Recimo, „Isuse, daj mi lavlje srce“! Kad povredite moj žig stiže vas i božja kazna i kazna po Zakonu o intelektualnoj svojini zbog povrede mene kao intelektualne svojine.

Foto : NJUZ

Nekome je Ceca srpska majka, a nekome srpska maćeha, pa sam svojevremeno, ima tome 15 godina, napisao kolumnu dražesnog naslova „Ceculit“, a da prethodno nisam imao pojma da je Svetlana Ražnatović „zaštitila žig, lik i delo, te se ništa u vezi s njenim likom, delom i stvaralaštvom ne može objavljivati bez njene izričite saglasnosti”, te sam završio na sudu kao tuženi, a privatna tužiilja je bila upravo “srpska majka”, mada sam u to vreme bio ubeđen da je Ceca u najmanju ruku “srpska svastika” ili makar “srpski svastikin but”

Napisao sam svašta u toj kolumni ali Cecu je, kolko se sećam, najviše pogodila rečenica da pop kad na Svetog Nikolu, slavu Ražnatovića, kroči u ono impresivno zdanje sa osmatračnicom na krovu u Ulici Ljutice Bogdana da bi isekao kolač i osveštao žito, on se automatski omrsi.

Mislio sam zapravo, i ubeđivao časni sud da je to metaforički, a da svešteno lice zvano pop automatski prekine Božićni post kada kroči u kuću Ražnatovića na Svetog Nikolu, jerbo ni pop ne može u dovoljnoj meri da osvešta raznoraznim prigodnim sredstvima za rasterivanje zlih duhova, tipa tamjan, toplo porodično gnezdo blaženopočivšeg Željka i neblaženopočivše Svetlane, devojačko Veličković.

I pogodila je, kolko se sećam, rečenica da što je Srbija bila blatnjavija & propalija, to je Ceca bila popularnija & uspešnija. I pogodilo je što sam napisao da je Ceculit specifično stanje svesti, mada je više stanje nesvesti, jer je tada ugledna agencija Rojters objavila fotke sa Cecinog koncerta, pa su je tabloidi razvlačili zbog navodnog celulita, a ja sam tvrdio da je celulit jedna normalna stvar, dok je Ceculit nacionalni problem. I jedna nenormalna stvar, jerbo je Ceculit zarazna bolest.

I napisao sam da je Ceca Veliki vernik koja na jednom snimku (emitovanom i u serijalu “Junaci doba zlog”) čita “Očenaš” sa papira, a “Očenaš” na pamet je uspeo da nauči čak i Baja Mali Knindža. Očenaš je težak u rangu dečje pesmice “cipele na šnir, a na glavi šešeir”, pa ga napamet znaju čak i nevernici, a ne “veliki vernici” profila gospođe S.R.

I na kraju je Ceca dobila taj spor, te sam osuđen za krivično dele uvrede (koje je tada još postojalo u Krivičnom zakoniku), da platim 150.000 dinara plus sudske troškove, ali se kasnije pojavio blaženopočivši Vrhovni sud i suđenje vratio na početak. I ceo slučaj je naposletku zastareo, te i dan danas imam subjektivni utisak da sam Svetlanu Ražnatović, devojačko Ceca, dobio na sudu, izborivši se nekako sa njenim žigom, likom i delom.

Pre toga sam video Cecu na dva metra od mene, onako majčinski skromnu, jer je došla na suđenje obučena kao mešavina Majke Tereze i Prepodobne mati Paraskeve. I mogu vam reći da je Ceca osoba od krvi mesa, ništa natprirodno, dakle ista kao i svi mi, samo se kod nje teško može utvrditi da li u njenoj ličnosti dominira više krv ili meso. Odnosna, teško je utvrditi šta kod osobe od krvi i mesa tog specifičnog profila, profila Svetlane Ražnatović, napravi prevagu kako postaje moćnija.

Tako kada je pre neki dan kolegama iz N1 i JSP produkcije stiglo obaveštenje od Ražnatović odvjetnika: „Obaveštavate se da je Svetlana Ražnatović zaštitila žig, lik i delo Svetlane Ražnatović – Cece, te se s tim u vezi ništa u vezi njenog lika, dela i stvaralaštva ne može objavljivati bez njene izričite saglasnosti”, bio sam bezbrižan – pravna država ne može sakriti pravo stanje kada je u pitanju Ražnatović Svetlana, sopstvena intelektualna svojina.

Samo je dovoljno nabrojati šta je sve u životu radila, pa je sama sebe već žigosala. Pametnom dosta, a i intelektualnoj svojini takođe dosta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.