Cijena prava sitnica

Izvor: Direktno.rs Autor: Marko Marjanović

Onako sportski: Bravo igračima Crvene zvezde što su dobili meč i za trenutak razgalili ljubitelje fudbala u Srbiji. Ti mladi momci su pokazali šta umeju i šta ne umeju, a fudbalskoj legendi, treneru Dejanu Stankoviću preostaje da vidi kako može ovakvom igrom da nastavi „kompetišn“.

Marko Marjanović, Foto: Privatna arhiva

Da naglasim, da me ne bi odmah stavili na stub srama, i sam sam navijač Zvezde. Takođe, navijač sam i Partizana kada igra u međunarodnim takmičenjima. Naravno, kada kažem da sam navijač, to nije ni prineti koliki je navijač Zvezde današnji predsednik Vučić. On je ipak bio na „šipci“, kako sam govori, a ja nekako uvek u društvu manje ratobornih „delija“.

Doduše, na „šipci“ ga baš ne viđah. Iz tog vremena se sećam Vojvode, Pece pankera, Time. Preskočih mnogo jakih i žestokih navijača koji su pratili Zvezdu, uvek i svuda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Ali, predsednik definitivno voli ovaj naš klub.

Verujem i više nego nas, građane Srbije.

Nova Agrobanka je smanjila svoja potraživanja od Crvene zvezde sa 17 miliona evra na 6,8 miliona. „OTPIS“ duga od 10,2 MILIONA evra.

Pored ovoga duga, naš šampion ima i dug za vodu od oko 300.000 evra, kao i dug za struju od oko 250.000 evra.

Setite se toga dok stojite na šalterima ovih javnih ustanova, moleći da vas ne ostave bez struje ili vode zbog duga od par desetina hiljada DINARA. Ili bar pokušajte da se glasno, onako navijački proderete: Zvezdo, aleeee ili slično.

Možda i upali. Možda vam i ne isključe struju. Možda i vama otpišu kamate. Možda.

Samo je jedno, po svemu sudeći sigurno. SRBIJA, kao lider u regionu, dobiće novi stadion. Evropski. Ma šta evropski? Svetski!

Aleksandar Vučić: „To je danas nasušna potreba. Promenile su se potrebe. Ljudi idu na stadione da uživaju sa porodicama, da im bude lepše na stadionu. Biće spolja čelična konstrukcija, unutra drvo, dakle prirodni materijali.“

A cijena? Što bi rekli u Alan Fordu: Cijena, prava sitnica

Alan Ford

Predviđanja su da će ova želja predsednika, građane Srbije koštati 150 MILIONA EVRA.

Koliko je to SMS-ova koje šaljemo za lečenje dece za koje nema sredstava, ne umem da izračunam.

Ali, nešto moram da priznam. Investiciju u hram Svetog Save od 43 miliona evra potpuno razumem. Ili, ne razumem. Ili kako da razumem?

I sam pripadam hiljadama ljudi koji su darodavci, zadužbinari ili ktitori ovog zaista predivnog hrama još od 1985 godine. I uvek se to gradilo od naših sopstvenih priloga.

Sada je već to malo drugačije. Sada to plaćaju i građani koji nisu vernici. Stadion plaćaju i ljudi koji ne prate fudbal. Možda ne prate ni vesti jer im je isključena struja.

No, da ne mislite „niđe veze“, kako kažu naša braća iz Crne Gore, veza između ova dva slučaja ipak postoji. Evo i kakva. 

Nacionalni stadion

Nedelja, divan dan za porodično okupljanje. Ručak, poneko pivce, decu za ručice i pravac na stadion. Stigli ste na stadion, zauzeli svoja mesta, spremili dlanove i zagrejali glasne žice. Kad, ono, jok. Devedeset minuta mrcvarenja lopte na terenu, previjanja igrača po terenu, dva do tri šuta na gol i veeliko zevanje. Onako, pomalo razočarano odlazite sa stadiona, idući nogu pred nogu do Slavije, na tramvaj ili bus. I tu dolazimo do kvake 22. Napuštajući najskuplji stadion u Evropi morate proći pored hrama Svetog Save.
E, tu se vidi korisno ulaganje u ove objekte: Prekrstite se ispred hrama i zapitate se glasno:

– Koji je ovo fudbal?

I za svaki slučaj, prekrstite se i levom rukom.