Direktno na platou ispred Skupštine: Boško, Čačanin

Izvor: Direktno.rs Autor: Marko Marjanović

Nedelja, 16.30. Deluje kao još jedan dosadan dan. Miriše na kišu. Ispred Skupštine, osmi dan ponosno stoji jedan čovek. Jedan ood nas. Prkosi vetru, omorini i kiši. Boško Obradović.

Boško Obradović Direktno.rs

Deluje usamljeno, pomalo i tužno. Ispred njega nema nikoga. Da li su ga zaboravili? Da li je bio samo još jedna vest dana? Da li njegov štrajk glađu protiv ovog nakaradnog sistema baš nikoga ne dotiče?

Foto: Marko Marjanović

17 časova. Ista adresa, slika sada potpuno dručija. Stotine ljudi iz svih pravaca pristižu do ograde. Neki sa maskama, mnogi sa pištaljkama. Energija u vazduhu gotovo da se može fizički osetiti. Boško, majstore! Boško, uz tebe smo! Nismo te zaboravili! Samo su neke od parola koje ste mogli čuti.

Foto: Marko Marjanović

Odjednom sablasna tišina. Okupljeni narod spontano počinje da peva himnu Srbije. Bez ozvučenja, bez razglasa.

Za trenutak, učinilo mi se da sam video suzu u Boškovom oku. Ne suzu straha, već suzu ponosa. Neko mu iz mase dodaje barjak sa sprskom zastavom. Nežno je uzima i još nežnije ljubi.

Aplauz gromoglasan. Aplauz kao sa nekog fudbalskog derbija. Kao da je postignut najvažniji gol u istoriji nekog fudbalskog tima. I da Vam kažem.

Jeste. Ovaj gol je postigao Boško. Bez obzira na rezultat ove neravnopravne utakmice, pobednik je odlučen. Boško i narod koji postaje sve složniji, uprkos težnjama vladajuće hunte da nas zavadi.

Foto: Marko Marjanović

Shvatio je. Nikako nije sam. Došli su ljudi koji nisu plaćeni sendvičem ili jednom crvenom. Nisu došli organozovanim autobusima po nečijoj direktivi. Došli su ljudi pešice iz mnogih delova grada. Da funkcioniše saobraćaj, bilo bi ih i daleko više. Ova skupina nije došla da podrži njega kao jednog od lidera Saveza za Srbiju. Niti da ga podrže kao predsednika jedne političke stranke. Došli su da podrže borbu jednog čoveka koji govori u ime mnogih od nas. Da podrže pravo na različitost. Na drugačije mišljenje. Iako su mnogi očekivali da će biti nereda, imajući u vidu kako ga režimska glasila predstavaljaju, ništa od toga se nije desilo. Okupljeni narod je sačuvao dostojanstvo i pribranost. Boško to i zaslužuje.

Često puta temperamentan, ponekad i malo nagao. Ovoga puta je Boško delovao drugačije. Iako je mogao da „zapali masu“ i da pozove na nemire ili nešto slično, nije to učinio. Shvata i sam da bi neko mogao stradati. Ili da bi neko mogao biti procesuriran. Nije to dozvolio. Nije dozvolio da ijedna kap krvi padne na pločnik ulica Beograda. Poziva na jedinstvo, na slogu, na miran protest. I narod ga je poslušao. Dosta je podela na „naše“, „njihove“. Zna se ko je Veliki Majstor tih podela i manipulacija. Boško to nije sigurno. Narod mirno polazi u protestnu šetnju. Adresa vam je poznata. Adresa „našeg prava da znamo sve“. RTS . Na žalost od tog našeg prava osta samo slogan. Zato je adresa kraja protestne šetnje baš ta. Gospodo, pogledajte, izvestite na objektivan način narod Srbije. Vi ste javni servis SVIH građana Srbije.

Foto: Marko Marjanović

SNS je RTS, RTS je SNS orilo se ispred zgrade. Zgrade, nekada ponosa objektivnog izveštavanja, sada zgrade u funkciji medijskog promotere jedne stranje i jednog čoveka.

Foto: Marko Marjanović

Iako smo svi sigurno kako će režimska glasila ovaj protest pokušati da proglase beznačajnim, neko će bojati ljude „u glavu. Ovaj protest je i te kako značajan.

Foto: Marko Marjanović

Podrška Bošku je danas podrška svakom građaninu koji želi da živi u normalnoj Srbiji. I da Vas podsetim nešto. Kada je „pao“ režim Slobodana Miloševića, Čačani su zauzeli prve borbene redove. Naravno, i ostali građani uz njih.

Boško Obradović je Čačanin, za one koji to ne znaju.

Nećete moći da bežiiite kada vas on pojuri.