Droga vodi u zavisnost, a na kraju i u smrt

Autor: Stefani Bird

Narkomanija i narko-kriminal je fenomen koji je prošlost sadašnjost i budućnost svake države. Svaka ozbiljna namera suprotstavljanja ovom zlu zahteva ozbiljno istraživanje u cilju sagledavanja mogućih pravaca daljeg delovanja širokog kruga subjekata koji su uključeni u borbu protiv ovih društvenih zala.

Pitamo se stalno otkud to kod nas. Svi se ponašamo kao to se dešava tamo negde, tamo nekome. Dok ne pročitamo u štampi da je od droge preminuo neko poznat uz koga smo odrasli, pevač ili glumac.

Kod nas ima nekoliko slučajeva preranog odlaska sa ovog sveta, Sonja Savić je jedna od njih. Kao i gotovo ceo kultni beogradski bend „Ekatarina Velika“ na čelu sa sjajnim muzičarem Milanom Mladenovićem i lepoticimo Margitom Stefanović.

Prvi put kada je skrenuta pažnja sveta filmom na ovaj problem, urađeno je po knjizi “Kristiana F.” Mi deca sa kolodvora Zoo. Svet je bio šokiran jer je film odslikavao surov put, dvoje normalnih mladih ljudi, od bežbrižnog detinjstva do teških zavisnika, koji se zbog droge odaju prostituciji. Film je uspeo mnoge da uplaši i odgovori od probe bilo koje droge.

Prva varka je kada neko kaže: Probao sam ili koristim samo lake droge. Ne postoje lake i teške droge. Droga je droga i vodi u zavisnost. Isto kao kada bi rekli samo pijete pivo ali ne i votku. Oba pića vode u alkoholizam. Nema društva u savremenom svetu koje nije pogođeno problemom narkomanije i narko-kriminalom.

U pitanju je globalni i nacionalni fenomen. Jednostavno niko nije pošteđen. Po podacima Ujedinjenih Nacija 2012 godine bilo je pogođeno j 0.52 posto svetske populacije u uzrastu od 18-63 godine. U svetu i kod nas zabeležena je upotreba kanabisa, opioida,kokains ili stimulansa iz reda amfitamina. Muškarci oko 2,7 % i 0,7% žena starosti od 18-64 godine.

Pored štetnih posledica koje zloupotreba narkotika i aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa proizvode na nacionalnim nivoima, a koje se ogledaju u destabilizaciji vlada i finansijskih tržišta, korupciji javnih zvaničnika i povećanju troškova za zdravstvo, zbog ogromnog ekonomskog potencijala trgovina narkotocima predstavlja i globalnu pretnju koja je vrlo često povezana sa terorizmom, najvećim izazovom današnjice u pogledu globalne stabilnosti.

Tako da ni malo ne treba da nas čudi odakle droga na našim prostorima u ovolikoj količini. Nema većeg zla za jednu državu kada neko drogom pokušava da destabilizuje zemlju, pri tome im zdušno pomaže korumpirana policija, odnosno pojedinci u policiji.

Poslednji veći slučaj je smena Načelnika policije Kruševca iz čijeg sefa je nestalo 7 kg droge!

Glavni motiv narko- kriminala je visoka zarada. Beskrupulozno puštaju narkotike u prodaju vrbujuči dilere koji je direktno prodaju uživaocima.
Odeljenje za Javni red i mir u Beogradu, prilikom svakog hapšenja prostitutki iobjavljuje da od njih 10, čak 7 su narkomanke. Teški zavisnici kojima je prostitucija izvor zarade radi nabavljanja nove količine droge.

Svojevremeno je bio poznat i slučaj hapšenja makroa Nenada B. Vlasnik modne agencije Madona. Za njega je radilo oko 30 devojaka od 18-30 godina!!! Radile su u tri smene a Nenad B. je jednu po jednu uvlačio u svet droge jer je istu i prodavao devojkama.

Polako ih je uvodio u dužničko ropstvo. Došle su u poziciju da su mu uvek dugovale novac. U to sve je bio umešan i tadašnji Načelnik odeljenja za javni red i mir Petar P. Kostantno je primao novac i poklone od vlasnika agencije. Devojke nisu čak ni smele da prijave fizičko zlostavljanje koje su trpele.

Pohapšeni su zahvaljujući operativnom radu unutrašnje kontrole.

Veoma je česta sprega policije i dilera svuda u svetu. Država mora da uloži veoma veliki napor da bi se suzbila narkomanija.

Broj narkomana raste i dalje ima tendenciju rasta. 2012 godine je bilo registrovano 80.000 sada je taj broj oko 150.000 registrovanih, a ukupno ih ima oko 350.000.

Svedoci smo poslednjih tragičnih smrti 4 mladih ljudi od droge zvane Red Bul ekstazi. Ono što je zanimljivo da je ta droga veoma brzo preplavila Srbiju.

U razgovoru sa nekoliko bivših i sadašnjih policajaca, jedan je i od najboljih Vladimir Savić, svi se slažu da je droga napravljena u Srbiji. Čak veruju da je neko od studenata Farmaceutskog fakulteta. Ekstazi ne zahteva specijalne laboratorije i može se bukvalno praviti u kuhinji. Sama cena ovog ekstazija navodi na to da nije došao iz inostranstva. Da li je to neki novi Zarubica videćemo još…

Istraživanjem Kriminalističko policijske akademije, veoma veliki broj ispitanika veruje da je narkomanija i narko-kriminal u porastu. Zajedno moraju raditi i roditelji, psiholozi u školama, zdravstvo, policija i tužilaštvo. NVO organizacije takođe moraju više raditi na rešenju ovog problema. Takođe moraju biti potpomognuti od strane države. Država više ne sme zatvarati oči jer problem koji destabilizuje državu postoji.

Krajnje je vreme da policija i tužilaštvo krenu u obračun sa ovim zlom.

Duguju to i drugoj deci za koju još nije kasno.