Tekstovi, intervjui


Carousel imageCarousel imageCarousel imageCarousel imageCarousel imageCarousel imageCarousel image

POLICAJAC KOJI JE REKAO: NE!

Vladimir Savić, zamenik Pokreta za bezbednu Srbiju

- Dobar dan, Vladimire, hvala Vam što ste pristali da govorite za moj blog . Vi ste zamenik Pokreta za bezbednu Srbiju, možete li nam reći nešto o Vama i Pokretu?

- Dobar dan, Marko, hvala Vam na pozivu za intervju . Ja sam zamenik predsednika PZBS, pokret bivših pripadnika službi bezbednosti, vojske i policije koji su se usled mnogobrojnih nepravilnosti u radu, mobinga, diskriminacije unutar službi bezbednosti, napustili svoje organizacione jedinice, a zato što nismo sindikat, mi smo se odlučili da formiramo jedno udruženje građana kako bi se naš glas čuo. Kako bivših, tako i aktivnih pripadnika policije koji zbog zakona o političkim strankama i članu ustava 55 ne mogu pričati u javnosti.

- Kao bivši policajac uporedite bezbednost građana na ulicama Srbije od 90ih do danas.

- Navešću vam sledeće, lako proverljive činjenice. Treće odeljenje uprave kriminalističke policije za krvne i seksualne delikte na prostoru biše SFRJ koja je imala 22 miliona stanovnika rešavalo je najsloženija krivična dela. U to vreme je tehnika bilo daleko nerazvijenija nego danas. Mi od 2012 godine do danas imamo veliki broj izvršenja krivičnih dela, ubistava koja do dan današnjeg nisu rasvetljena. I to u vremenu novih tehnologija, inovacija, digitalizacije. Prosto je nejasno da mi na 6 miliona stanovnika ne možemo da rasvetlimo većinu profesionalnih likvidacija.

- Opišite nam Vašu karijeru u policiji, znamo da ste dali otkaz?

- U Mup RS došao sam 2006 godine, pre toga sam bio pripadnik vojske jugoslavije, policije za posebne namene. Za vreme „Sablje“, bio sam radnik obezbeđenja okružnog zatvora, radio sa licima osuđenim za najteže zločine, počev od ubistva premijera Zorana Đinđića i osuđenicima koji su učestvovali u raznim likvidacijama koja su se dešavala u tom periodu. 2006 godine postajem pripadnik granične policije Mup, 2008 prešao sam u PU za grad Beograd, gde sam radio na svim poslovima i zadacima od pozornika, radnika na bezbednosnom sektoru do radnika Odseka za kriminalističku policiju i postigao vrhunske rezultate gde sam bio svrstavan u jedne od najboljih pripadnika policije. 2017 predajem zahtev za prekid radnog odnosa u MUP, na lični zahtev. Razlog je bio to što se profesionalci u ovom poslu nisu cenili, dolazili su kadrovi preko političkih stranaka, ljudi koji policijski posao nisu poznavali, nisu posedovali stručnost ni osposobljenost za izvršavanje ove vrste posla. Problem je kulminirao diskriminacijom časnih pripadnika Mup-a, i napredovanjem neradnika po političkoj osnovi.

- Ušli ste u SZS, koji su motivi bili za to?

- U SZS smo ušli smo kao opozicija ovoj vlasti i kao bivši profesionalci koji su napustili svoje poslove iz mnogobrojnih razloga. Želimo da ujedinjeni, zajedno učestvujemo u promeni državnog sistema i državnog aparata koji je godinama karcinom našeg društva.

- Afera „Jovanjica“ izaziva veliku pažnju javnosti. Da li postoji sprega policije, bezbedonosnih službi, političara sa pripadnicima organizovanog kriminala?

- Za mene kao bivšeg policajca je afera „Jovanjica“ jedna velika misterija. Da pojasnim zašto. Kako se to načelnik odeljenja za narkotike PU za grad Beograd „slučajno“ nađe na teritoriji druge PU, i da baš on pokreće istragu? Za mene je glavno pitanje zašto to nije radila uprava za narkotike na nivou Srbije, ali se nadam da ćemo i na to pitanje dobiti odgovor kada se steknu uslovi. Sprega policije i kriminala mogli ste jasno da vidite u mnogo primera. Organizovani kriminal NE MOŽE da postoji a da nema sprege policije, tužilaštva i sudstva.

- Mislite li da je ovo obračun unutar SNS i „puštanje niz vodu ministra policije Nebojše Stefanovića?

- Uzimajući u obzir sve dosadašnje afere, kako „Jovanjice“, „Krušik, firme GIM i još niz afera u koje je umešan ministar Stefanović, ne bi me čudilo da je ovo, slobodno mogu reću sukob dva klana unutar SNS. To skoro da i više nije tajna, što možemo videti kroz režimske medije koji su neke ljude bliske N.Stefanoviću počeli da „targetiraju“.

- Ko je Aleksandar Papić koga mediji označavaju kao kuma Nebojše Stefanovića?

- Za gdina Aleksandra Papića pročitao sam putem medija, iznošenjem nekih afera u koji je i sam uključen. Lično ga ne poznajem. Koliko vidim, postoji neki dokazi protiv njega. Da li su krivične prijave za te afere u koje umešan podnošene ili nisu, ne znam. Ali njegov slučaj adekvatno možemo sagledati tek po promeni sistema.

- Sve je veći broj likvidacija i kriminalnih obračuna na ulicama Beograda i Srbije. Da li ovde kriminalci uživaju zaštitu nekih službi ili institucija?

- Beograd je jako veliki grad gde većina njih „obrće“ veliki novac i „peru“ taj isti novac ulažući ga u legalne poslove. Ono što je jako bitno reći je da ti sukobi ne traju od skoro. Već dugi niz godina je takva situacija. U Srbiji se gotovo sve zna i kroz primer nekadašnjeg „zemunskog klana“ koji je učestvovao u mnogobrojnim likvidacijama na teritoriji ovog grada mogli smo videti da je istraga pokazala da su mnogi pripadnici bezbednosnih službi znali za akcije ovog klana u Begradu. Nisu regovali na to jer nisu imali odobrenja „odozgo“.

- Kako je moguće da višestruki povratnici krivičnih dela skoro uvek završe na slobodi?

- Kada god se desi neko ubistvo, vi obično putem medija možete videti da je počinilac imao policijski dosije, da je policija podnela nekoliko desetina krivičnih prijava a da nikada nije zvanično osuđivan. To vam govori da policija odradi svoj deo posla ali kada slučaj završi u tužilštvu i na sudu, tu dolazi do tzv. „fioke“, odnosno ti predmeti se ne procesuiraju. Dokazano je već bilo i u samoj akciji „sablja“. Sudija jednog od tadašnjih sudova bio je uhapšen u ovoj akciji jer je oslobađao pripadnike zemunskog klana. I da vas podsetim, po dolasku Tomislava Nikolića na vlast 2012 godine , 11000 lica iz zatvora i KP zavoda je abolirano

- Navijači ili vođe navijača rade na poslovima obezbeđenja noćnih klubova, nemali broj i trguje narkoticima, Da li je to moguće bez podrške državnih organa ili institucija?

- Već je postala javna tajna da oni to rade. Naravno da je to nemoguće bez podrške nekih državnih organa a večina njih ima kontakte sa policijom, tužilaštvom i sudstvom. To su tri najvažnija državna organa u kojima oni obično imaju neke „svoje“ ljude. Iako policija često završi svoj deo posla opet dolazimo do kočnice tužilaštva i sudstva. Oni su upravo i karcinom našeg društva.

- Ko su lica koja obezbeđuju „kontroverzne biznismene“ iz redova policije i da li po zakonu oni to imaju pravo da rade?

- Naravno da nemaju pravo i da je to u sukobu sa pravilom službe zbog sukoba interesa. Međutim, neretko se dešava da sami načelnici PU, stanica, angažuju svoje pripadnike za obezbeđenje nekog „kontroverznog biznismena“ koji je blizak vladajućoj stranci. Postoje i policajci koji imaju bliske i prijateljske odnose sa takvim licima.

- Kako reaguju policajci koji nisu na platnom spisku tih kriminalnih grupa? Da li postoji kontrola unutar same policije?

- Reaguju jako burno,oštro, Osećaju se ogorčeno, poraženo i poniženo..

Dok oni rade časno i pošteno svoj posao, njihove kolege rade ono što ne bi nikako smelo da se radi. I to su razlozi zašto veliki broj policajaca, profesionalaca ova država gubi. Unutrašnja kontrola policije postoji ali tu se javlja problem. To nisu policajci koji su prošli policijske poslove već to rade ljudi sa strane koji posao unutrašnje kontrole posmatraju isključivo iz kancelarija. Iz ličnog interesa i po partijskom naređenju. Prilikom regrutacije novih kandidata radi se izuzetno loša bezbedonosna procena. Selekcija i odabir je na najnižoj mogućoj lestvici.

- Predsednik je označio gdina Dragoslava Kosmajca kao najvećeg šefa narko karte na Balkanu. On je danas slobodan građanin i građani Srbije su dužni da mu isplate iz budžeta odštetu za vreme provedeno u pritvoru. Da li on to jeste ili da li posojit greška u vođenju ovog postupka?-

- Kada je u pitanju gdin Kosmajac, koliko je meni poznato na teritoriji republike Srbije nije počinio nijedno krivično delo. Želja za prikazivanjem nekog rezultata rada u orgaizovanom kriminalu uz neobezbeđenje adekvatnih dokaza dovelo do toga da danas gdin Kosmajac dobija odštetu za vreme provedeno u pritvoru iz budžeta građana Srbije.

- Prilikom ubistva Olivera Ivanovića, jednog od najvećih srpskih lidera na KiM, isključene su kamere, svedoka nema?

- Na žalost, svaki put kada su se događala ubistva viđenijih ljudi, kroz praksu je pokazano da su bezbednosne kamere uvek isključivane. Ko je imao motiv i razlog da ubije Olivera Ivanovića, možda će se, u budućnosti, po promeni ovog sistema i dokazati. Ono što za sada znamo da je Oliver ubijen, da postoje neke špekulacije i neki dokazi koji za sada nama nisu dostupni.

- Kosovska policija optužje Milana Radoičića kao jednog od glavnih aktera u ubistvu Olivera Ivanovića. Gdin Radoičić je dao izjavu na poligrafu koji je pokazao da je nevin. Da li je poligraf pouzdan pokazatelj nevinosti ili krivice osumnjičenog?

- Na žalost, istraga na KiM je u nadležnosti Kosovske policije i Euleksa, oni su optužili Radoičića da je glavni organizator i da za to postoje dokazi. Ja lično te dokaze nisam video i ne mogu da ih komentarišem. Što se tiče poligrafa, opšte je poznato da poligraf nije dokaz na sudu, već smernica da li policija istragu vodi u pravom smeru. Kod poligrafa je jako bitno način na koji se postavljaju pitanja. Od toga zavisi da li će neko proći na poligrafu ili ne. Nama, u beogradskoj policiji se dešavalo da nam neko lice prođe poligraf samo zato što su pitanja postavljana na pogrešnom konceptu. Najbitniji je izbor pitanja i način na koji se osumnjičeni ispituje.

- Na naplatnoj rampi Doljevac, nesretno je nastradala Stanika Gligorijević. U vozilu je bio Zoran Babić. Pojedinci govore da fali dva minuta snimka sa nadzorne kamere. Istovremeno, predsednik izjavljuje da video ceo taj snimak i po njegovim rečima da je taj snimak užasan. Da li je moguće da dva minuta snimka naprosto „nestanu“

- Ponoviću opet. Predsednik se meša u istragu iako to nije u njegovoj nadležnosti. Ne bih bio iznenađen da ta dva minuta snimka i zaista nedostaju. Jako je neobično da mi do danas ne znamo da li je Zoran Babić bio vozač, suvozač ili lice koje se vozilo na zadnjem sedištu.

Po stepenu povreda gdina Babića, koje su objavili mediji, kroz neku našu policijsku praksu, takve povrede su uobičajene za lica koja su bila na vozačevom mestu.

Postoje još mnoga pitanja na koje nemamo odgovore, hvala Vam na ovom razgovoru.

Hvala i Vama, Marko što ste me pozvali.