Lojalisti Srbije: „Krv za Vođu „

Morao sam da odaberem jedan naslov za ovu kolumnu. Bio sam u dilemi koji.

Od opcija sam imao još i npr: „Znojim se dok kampanja traje“ , „Suze za medijski performans“ ili “ Brži smo od Juseina Bolta“

U imaginarnoj republici koja liči na Srbiju, ali nije Srbija (čisto zbog umetničke slobode), pojavio se pokret koji bi i same monarhiste naterao da se zamisle – Lojalisti Srbije.

To je, kako nam je Predsednik saopštio armija od 17.000 duša koje su spremne da „daju krv za predsednika“.

Ako ste pomislili da je to metafora, grešite.

Oni su bukvalno organizovali dobrovoljno davanje krvi uz parola: „Za predsednika i litru više!“

Ko su lojalisti?

Lojalisti Srbije su ljudi posebnog kova.

To su heroji koji budilnik podešavaju prema predsednikovim govorima i koji u špajzu drže konzervu graška s njegovim likom. Oni ne samo da vole vođu – oni ga žive.

Njihova dnevna rutina uključuje glasanje za predsednika na svakoj online anketi, čak i ako je u pitanju izbor za najbolju sortu paradajza.

Njihov manifest je jednostavan:

1. „Kad on radi, mi ne spavamo“ – jer kako biste mogli spavati znajući da vaš vođa rešava svetsku krizu u 3 ujutru?

2. „Nema odmora dok traje predsednikova borba“ – godišnji odmori su zabranjeni, osim ako ne idete da skupljate potpise za neku peticiju.

3. „Krv za predsednika, kafa za medijski nastup“ – svaki lojalista ima torbicu s toplim termosom kafe za svog vođu, jer je važno da bude budan dok misli o narodu.

Za nezvaničnog vođu ovog pokreta proglašena je osoba, perjanica i uzdanica velikog nam Vođe, vlasnik nekretnina stečenih u najkraćem roku poznat po nadimku Bizon.

Da ne zaboravim, a i vas da podsetim: „Vaša deca nisu vaša, već vlasništvo države“.

Siguran sam da sada u sebi osećate tugu i jed, možda čak i razočarenje, ali ako neko zna pravo, ipak je to advokat.

Na jednom skupu, lojalisti su postavili pitanje: „Kako da pomognemo još više?“ Rešenje?

Dobrovoljna patrola koja broji koliko puta predsednik diše tokom govora, uz periodične uzvike: „Samo diši, vođo, mi smo uz tebe!“

Lojalisti veruju u reinkarnaciju vođe u formi institucije.

„Ako ga jednog dana ne bude,“ kažu oni, „mi ćemo ga klonirati iz dlake s kaputa koji je nosio kad je govorio o autoputevima.“

Na društvenim mrežama kruži satirični predlog da lojalisti osnuju svoje udruženje pod nazivom „Hemijski ološ za hemijsku olovku“, jer su poznati po tome što su spremni da popune peticiju brže nego što prosečan čovek izgovori „institucionalna stabilnost“.

Da zaključimo: Studenti su krivi za nastanak ovog pokreta. Oni, uz svesrdnu pomoć agenata hrvatske obaveštajne službe.

Srećom, naše službe to odlično znaju i na vreme su objavili to preko svojih objektivnih medija: večernjih novosti, informera, tv pink…

Lojalisti Srbije nisu samo obični ljudi – oni su paradigma postojanja u kojem je predsednik alfa i omega, zora i sumrak, sendvič i jogurt.

Ali tu postoji i jedan problem. Studenti baš neće da prestanu da ćute.

Istrajavaju u svojim zahtevima, nemaju jasnog lidera (čitaj: Čedu Jovanovića) i ne znam kako, ali tačno znaju kome treba postaviti pitanja.

A tek znaju sa kim neće dijalog.

PROSTO, NIJE NADLEŽAN!