Ne samo da verujem u čuda, ja živim u čudima

Autor: Marko Marjanović

Na put bez povratka otišao je još jedan velikan glumačke scene. Milan Lane Gutović.

Napisati poslednji pozdrav nekom koje obeležio naše živote, nije nimalo lako.

Otišao je u neku drugu dimenziju, onako kako je i sam živeo.

Otputovao je u besmrtnost, a nama koji smo ga voleli, ostavio je u amanet nešto što nikada ne smemo zaboraviti.

Moramo verovati u čuda i živeti za njih.

Plakat iz predstave: Obično veče

Prvi standup komičar, prvi satričar, prvi kritičar.

Krtitičar svega nenormalnog, britak na jeziku.

Satirični lik u seriji, Šojić, predvodi Stranku zdravog razuma (SZR) i na sve načine – sitnim i krupnim prevarama, lažima i marifetlucima – pokušava da da izvuče neki ćar, pre svega za sebe.

Iako je lik Šojića zamišljen kao „filmska bitanga“ i sarkastično oruđe za oslikavanje političke i socijalne situacije u zemlji, Gutović je u intervjuu za nedeljnik NIN 2020. godine rekao da je „prateći postupke aktuelne garniture vlasti, shvatio da je stvarnost premašila maštu“.

Političari, koji „po retorici koju koriste neodoljivo podsećaju“ na Šojića, naselili su Skupštinu, govorio je Lane.

Kritičko razmišljanje o društvu i vladajućim strukturama, kako aktuelnim, tako i bivšim, Gutović je kroz satirične performanse prenosio i u  svom kabareu, ne štedeći sa scene ni jednog političara.

  • Stvarnost je premašila i maštu i vlast bitange Šojića!

– Ova država stimuliše isključivo lični biznis članova vlade i partijskih drugova. Svaki drugi biznis predstavlja avanturu.

Iako smo ga doživljavali kao komičara i humoristu, Milan Gutović je i na to imao odgovor: U komediji nema laži i prevare.

– Nije mi jasno kako je došlo do toga da humor bude proglašen nekim lakšim žanrom, jer ja, naprotiv, mislim da je on najteži žanr. U komediji falsifikata nema. Ili će se publika smejati, ili neće, i tu laži i prevare nema. Komediju volim i zato što volim i svoje i vaša nasmejana lica – govorio je.

O ulozi Šojića:

 Šojić je tip čoveka koji je tragedija za jedan narod. Pošto i on traje dugo, 30 godina i više, on je u početku bio potpuno benigan, potpuno naivan.

Grebao se u nekom malom preduzeću, šibicario, kraduckao. Kroz godine sa tim kraduckanjem, on je stigao do Vlade.

Šojić korespondira sa Evropskom unijom, da bi došao do mesta predsednika Srbije. Taj njegov nivo ne govori o njegovoj ličnoj propasti. On je bio virus, imela, parazit i ostao je to.

Nije rastao ni kao parazit, ni kao čovek. Ali je država propadala sve više zahvaljujući takvom tipu ljudi, i na kraju je došla do toga da je takva bitanga koja je potpuno iscrpela ovo društvo, sada dobila prostor da razgovara sa visokim predstavnicima onoga ka čemu ova zemlja tako hrli i žudi.

Nakazni režimi proizvode podanike. Zašto bih se kajao i izvinjavao bilo kome? Zaista predsednik nije za mene, i zaista je za Lazu. Kasnije se pokazalo da nije jedini koji je za Lazu. Direktor televizije je dao pare za film, i on je za Lazu. Kupovinom karata za film koji nije snimljen toliki predsednici opština su pokazali da su za Lazu. Kao da je u pitanju zaraza – ZALAZA. Zdravi režimi proizvode građane, a nakazni podanike, je samo jedna od kritika koju je ovaj glumac bez straha izgovorio u jednom intervjuu.

Nije ostajao dužan nikome pa ni samom vrhu vlasti.

Na svoj način umeo je da „potkači“ i voditelje:

Ne želim da poverujem da te više nema.

Praviću se da je jedno sasvim obično veče, i tu predstavu večeras gledam.

Siguran sam da odozgo sada gledaš na nas i smišljaš opet neki skeč za svoju novu predstavu, kojom ćeš razgaliti publiku.

Putuj, maestro, i igraj neke nove nebeske uloge.