Od snimanja spota, medijskog linča do….?

Autor: Marko Marjanović

Kao i većina građana Srbije, najviše se informišem preko interneta.

Preko portala, društvenih mreža, youtube kanala. I PLAŠIM SE!

Ne, nije me sramota da to napišem. Plašim se da je ovo već otišlo predaleko.

Ukoliko ne podržavate bezrezervno ovu vlast, ili se ne daj bože, usudite da javno izgovorite kritiku na račun iste, velika je šansa da se nađete na naslovnoj strani nekog režimskog tabloida ili da budete jedan od aktera nekog naručenog spota.

Još uvek ne znamo ko je i kako dozvolio da se na javnoj frekvenciji emituje spot o Oliveru Ivanoviću. Znamo samo epilog. Olivera više nema među živima.

Ubijen mučki, kukavički. Snimci nadzornih kamera uništeni i naravno nalogodovac neotkriven. Porodica doživotno obeležena traumom. Ostaje sećanje na heroja koji se nije plašio. Još jednog žrtvovanog heroja.

Da li ćemo ikada saznati pravu istinu? Možda. Možda i nećemo uspeti, ali nam je dužnost da tragamo za istinom dokle god postoji bar jedan čovek kome je stalo da Srbija postane normalno i bezbedno mesto za život. To smo dužni Oliveru, njegovoj porodici i našoj deci.

Siguran sam da ste imali priliku da vidite i spot o vladiki Grigoriju.

Ukoliko slučajno i niste, postavljen je i deli se po društvenim mrežama.

Ne želim da slutim. Ne želim da verujem koliko samo sličnosti ima u ova dva spota.

Prisećam se govora jednog od najvećih boraca za ljudska prava, Martina Lutera Kinga:

– Imam san da će jednog dana, na crvenim brdima Džordžije, sinovi robova i sinovi robovlasnika moći da sede za istim stolom, stolom bratstva. Imam san da će čak i država Misisipi, država u kojoj vladaju nepravda i ugnjetavanje, postati oaza slobode i pravde….

– Video sam obećanu zemlju. Možda neću stići do nje sa vama. Ali želim da znate da ćemo jednog dana, mi, ljudi, stići do obećane zemlje.

Nije doživeo da stigne do obećane zemlje. Ubijen je sledećeg dana, 4. aprila, na balkonu svoje hotelske sobe.

Ime vladike Grigorija se pominje na društvenim mrežama kada se govori o kandidatima za predsednika. Vladika doduše nije najavio nikakvu kandidaturu nego je rekao da ima plan da okupi što više mladih ljudi koji su spemni da se žrtvuju za Srbiju kako bi “napravili sistem u kome ništa neće zavisiti od jednog čoveka.„

Ovakvim izjavama kao da je pokidao lanac vezanih, razjarenih, krvi gladnih tabloida i režimskih medija.

Da li se sada još uvek osećate bezbedno?

Na ulicama bukti rat sukobljenih klanova. Ne preza se od ubistava, ranjavanja, „opomena“. U većini slučajeva počinioci ili budu pušteni da se brane sa slobode, slučaj zastareva ili se prekidaju suđenja zbog nedostatka dokaza.

Ljudi sumnjivih biografija, lica sa nadimcima nesmetano i bez straha sprovode neku svoju pravdu.

Na facebook stranici „Javnost Srbije“ objavljuju se najstrašnije uvrede na račun opozicionih lidera , medija i novinara koji imaju svoj stav. I to ne biranim rečima.

Ovo nije više pitanje da li podržavate jednog, drugog, trećeg ili nijednog lidera neke političke stranke.

Ovo je pitanje da li smo u stanju da se izborimo za pravo na različito mišljenje. Na mogućnost da bez straha od odmazde iskažemo svoje neslaganje. Da ukažemo na svu nenormalnost koja nas okružuje bez straha da ćemo biti proglašeni za izdajnika ili državnog neprijatelja.

U okviru Mup-a postoji i služba za Visoko tehnološki kriminal (VTK). Nadam se da će i ovom slučaju da reaguju brzo i uhapse kreatore ovakvih spotova i naslova. Želim da verujem da će istom brzinom privesti pravdi kreatore ovih spotova kao što su reagovali prilikom pretnji upućenih Predsedniku putem tweetera.

Očekujem da će ministar Vulin rešiti ovakve slučajeve. Znam koliko mu je stalo da nema tajnih profila na društvenim mrežama.

Nadam se samo da neće biti prekasno.