Onima koji se igraju životima: „OLIVERE, NAS JE VIŠE“

Izvor: Direktno.rs Autor: Marko Marjanović

Subota. 18 časova. Protesti kao i svake subote protiv ovog režima, ovog medijskog mraka, silnih afera i umešanosti političara u gotovo svaku od njih. Tako sam mislio kad sam krenuo kao i svaki put do sada. Ali, ne. Ovaj protest, ova šetnja je sasvim drugačija od dosadašnjih. Hiljade ljudi koji se u tišini skupljaju na platou ispred Filozofskog fakulteta.

Oliverov glas sa kamiona. Jeza se podvlači pod kožu. Kao da je tu. A nema ga.

Govor sa zvučnika, kao da je znao. Predosećao. U glasu zabrinutost, ali bez trunke straha.
 
I opet tišina.
 
Tišina, koja je glasnija od svake buke, od svake pištaljke ili vatrenih govora. Ova tišina je jača od zavijanja sirena, ovo je tišina koja opominje.

Transparent na zgradi FOTO: Ljubica Stanković

Opominje ovu vlast, nadležne službe i institucije da odgovore na jedno pitanje.

Ko je ubio Olivera Ivanovića i zašto?

Ko su nalogodavci, ko je povukao oroz i pucao u nenaoružanog čoveka koji je hodao Mitrovicom ponosno podignute glave?
 
Ko su ti ljudi koji kao na šahovskoj tabli povlače poteze koji utiči na živote svih nas? Ko su moćnici koji mogu da donesu odluku da neko bude likvidiran.
 
Posmatram ljude u nepreglednoj koloni. Svi su zabrinuti, tužni, ali i čvrsto rešeni da ne odustanu. Oliver to nije zaslužio. Stotine sveća gore u rukama građana. Šakama pokrivaju plamen da se ne ugasi.

Šetnja za Olivera: Dušan Petričić i Dragoljub Bakić, Foto: Direktno

Plamen istine.
 
Pravo na život bez straha, pravo na drugačije mišljenje bez straha da će neko iz mraka, pod fantomkom iskočiti i prebiti vas bejzbol palicom po glavi, Ili isključiti kamere i likvidirati. Nekad Dadu Vujasinović, potom Slavka Ćuruviju, Milana Panića. Ljude koji su od oružja imali samo olovke i tastaturu.
 
Mučki je ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić. Na radnom mestu. Sa štakama u rukama. Ubice se ni tada nisu zaustavile. Ubijen je još jedan Čovek. Čovek sa velikim Č. Oliver Ivanović.
 
Potpis ubica gotovo identičan. Isključene kamere za nadzor, hici u leđa ili potiljak žrtve,  bez svedoka, zapaljena vozila.
 
Da li ćemo ikada saznati ko je taj moćnik, taj Svemogući koji odlučuje o životu i smrti?

Izvršilac ponekad i bude pronađen, naručilac nikad. Zakon omerte na političkoj sceni Srbije.

Foto: Direktno

Razmišljam kako zvuči malopre izrečeno, politička scena. Kao da pišem o pozorišnioj drami. Na žalost, ovo nije predstava. Ovo je slika zemlje koju volimo i u kojoj živimo.
 
U vazduhu lebde ova pitanja. Građani Beograda i drugih gradova Srbije ne pokazuju nameru da odustanu.
 
Iz subote u subotu. Uz povike, transparente, govore.
 
Ali, ovo nije takva subota.
 
Ovo je subota kad se ćuti. Kad se čuje uzdah čoveka koji je iza vas. Kada se čuje  korak svakog od nas.
 
Gledam oči  “šačice ljudi” kako ih neki nazivaju. Ne bih imao  smelosti to tako da nazovem.
 
Više deluje kao grudva koja se uvećava i preti da će postati lavina.
 
Gledam oko sebe.
 
Ako je na početku ovih protesta i bilo nekog straha, sada ga ne vidim. Vidim odlučnost. Vidim put gde povratka nema.
 
Čujem šapat ljudi. Podelili su nas kao nikada do sad. Razjedinili, zavadili.
 
Moćnici koji zarad glasa nekog birača “prosipaju” floskule o bezbednoj i boljoj Srbiji.
 
Moćnici koji izgovaraju reči ČAST, POŠTENJE, MORAL.
 
Bojim se da su to njima strane reči.

Građani pale sveće za Olivera Ivanovića FOTO: Milica Vučković

Kukavice, fašisti, lopovi, secikese, strani plaćenici, domaći izdajnici. To su reči koji preovladavaju danas na svim kanalima sa nacionalnom frekvencijom. Izgovaraju ih oni koji su do juče pozivali u ratove.
 
Glas razuma nikako nije smeo da stigne do građana Srbije.
 
Zato je i likvidiran jedini srpski glas razuma na Kosovu i Metohiji.
 
Oliver Ivanović.
 
Zato šetamo. Zato u ovoj šetnji ćutimo. Ćutimo i odajemo poštovanje još jednom palom srpskom heroju.
 
Večna ti slava, Olivere!
 
I siguran sam da nas možeš čuti: NAS JE IPAK VIŠE!