Podigni mač svoj, anđele
Izvor: Direktno.rs Autor: Marko Marjanović
Ne želim da povredim ničija verska ubeđenja, niti osećaj tuge zbog gubitka jednog od crkvenih velidostojnika. Ali ovo je jače od mene.
Bol, pa čak i bes koju mi je izazvala jedna odluke Vlade Srbije moram da podelim sa vama.
Počeo bih stihovima jedne od najboljih rok pesama ikada napisane na ovim prostorima:
Pogledaj bagru, anđele,
Njihova duša je prokleta,
Svima su stavili amove,
Sebi sagradili hramove,
Ruke im ogrezle u krv.
Podigni mač svoj, anđele,
Seti se krstaških ratova,
Seti se preklanih vratova,
Kad dođes Bogu na istinu,
Nek ti u duši vlada mir.
Usliši molitve, anđele,
Dabogda pocrkali dušmani
Pa budi anđeo osvete,
Neka na svojoj koži osete,
šta znači beda, strah i bol.
Ne mogu da ćutim. Ne mogu da okrećem glavu. Ne mogu da zaustavim suzu. Dok hiljade građana SMS-ovima, donacijama, uplatama pokušavaju da spasu život nekog deteta, Vlada Srbija (čitaj, ONAJ koji se za sve pita) donosi odluku da se sa dva miliona evra pomogne Srpskoj pravoslavnoj crkvi za izvođenje radova na platou ispred Hrama Svetog Save!
U junu ove godine je Vlada već uplatila 8,5 miliona evra za završetak radova na Hramu Svetog Save i samo nedelju dana nakon toga u istu svrhu uplaćuje još 1, 7 miliona evra.
Usred ove pandemije!
2019. godine uplaćeno je iz budžeta 11 miliona evra. Opet za završetak radova.
Iako je moja porodica i sama ktitor ovog hrama, odluka da se budžetskim novcem dotira crkva, nemojte da se ljutite, kod mene izaziva bes i ogorčenje. Nema dana kako ne podelimo na mrežama molbe, vapaje roditelja dece za čije lečenje nema novca.
DECE! NAŠE DECE!
Ili da se podsetimo slogana vladajuće stranke pod kojim je pobedila na ovim (bojkotovanim) izborima: „Za našu decu“.
Gospodo na vlasti, mislim da je i političkom laiku kao što sam ja u potpunosti jasno na čiju decu mislite. VAŠU!
Za našu decu nema sredstava već ljudi koji imaju savesti, morala, i empatiju organizuju humanitarne akcije prikupljanja novca za one čije ste živote koje ste precrtali.
Građani koji pune svojim novcem budžet sigurno ne podržavaju vaše odluke o raspodeli novca i prioritetima. Anika, Milica, Anđela, Pavle, Teodora, Uroš, Nikolina, Iva, Marko, Lena i Kosta, Braco, Ivana, Luka, Sava, Tanja… Stotine njih… Za njih nema pomoći ni od države, a nisam video da i SPC nešto učestvuje u skupljanju sredstava za lečenje ove dece. Naše dece!
Bajker koji prodaje na aukciji svoj omiljeni motor, dramski pisac koji se odrekao svog vrednog podruma pića. Voditelj koji je pobedio na toj licitaciji ponudivši najveću sumu. Njih čak i ne pominjete u svojim „slobodnim medijima“.
Divna deca iz raznih škola koje prave razne krpene igračke i stavljaju ih na licitaciju za spasenje života nekog novog školskog druga. A vi, gospodo?
Na jednoj od sednica skupšine vas 157 NARODNIH poslanika je izglasalo da nema novca za pomoć našoj deci.
Da li vas je sramota bar ponekad?
Da li možete sebe da pogledate u ogledalo?
Da li se setite ponekad te dece dok ispijate preskupe boce vina, vozite se najnovijim automobilima ili kada vam na račun legnu nezamislivo visoke plate koje su za obične građane pusti san?
Nažalost, bojim se da za vas životi ove dece nemaju nikakav značaja. A i ne izlaze na izbore. Nisu vaši potencijalni birači. I nisu VAŠA deca.
Za kraj, ponoviću deo pesme čiji me stihovi podsete na vašu vlast:
Usliši molitve, anđele,
Dabogda pocrkali dušmani
Pa budi anđeo osvete,
Neka na svojoj koži osete,
šta znači beda, strah i bol.