PRECI NAS SE STIDE, A IMAJU I ZAŠTO

Autor: Marko Marjanović

Pukovnik koji stavlja sebi omču oko vrata!!!

Uplakana supruga, medicinski radnik u kovid zoni koja ga preklinje da ne prekrati sebu muke vrišteći od bola!

Policija sekirom razvaljuje vrata!

Komšija koji nemo posmatra svu strahotu ove porodice, nezainteresovano pravi kolutove nikotinskog dima!!!!

Ovo je slika i prilika današnje Srbije.

Foto: Marko Dragoslavic

Šta se dogodilo sa nama? Od nekada junačkog, solidarnog naroda, postali smo pi.de!

Policija izbacuje pukovnika, juznaka koji može otac da im bude.

Izvršitelji kao lešinari posle 15og puta uspeli su u svojoj nameri da izbace porodicu na ulicu. I zarade sebi procenat od „uspešno“ izvršenog zadatka.

Junački, hrabro, nema šta.

Foto ilustracija: Nepoznati autor

Mučno mi je da pišem o srpskoj policiji, koja se srozala ispod svake mere ljudskosti.

O izvršiteljki koja je sprovela ovu meru iseljenja, ne, neću ni o njoj. Njoj će presudu doneti Sudija, onaj koji sudi svakom od nas kada nam se približi poslednji čas.

Ne želim sada da ukazujem na sav besmisao i nepravdu ovog „krivosudnog“ sistema.

Ali hoću da pomenem vatrogasca kome na leđima piše „Spasilac“, a ušao je sa sekirom u zgradu i za bednu platu provalio u stan jedne porodice.

Čoveče, imaš li ti u grudima nešto što se zove srce? Spasilac, piše na uniformi. Traži spasenje za svoju dušu, pomoli se i zapali sveću u crkvi.

Policija je postala antipolicija – kriminalna organizacija koja se stavila u službu nepoštenih, vatrogasci su od humanih spasilaca postaju provalnici sa sekirama, a socijalni radnici postali su moralni bednici.

Gde su levičari kojima su usta puna ljudskih prava?

Građanisti, suverenisti?

Gde je ta desnica koja ne da na SrBski narod?

Patriotski blok? Ako ovo nije bio momenat za pokazivanje patriotizma onda ne znam kada je.

PrvoSrbijanci, drugoSrbijanci, momci čeličnih pesnica a mekog srca. Gde ste? Gde smo? ima li nas?

Nas koji sebe nazivamo ljudima? Nas, koje je briga za komšiju, za bolesno dete.

Branili bi Kosovo, srce Srbije, ali nema se vremena za odbranu pukovnika Lalovića.

Šta se desilo da toliko čuvenim čojstvom? Junaštvom, solidarnošću.

A da. Hebi ga, ne snima se LIVE, nema kamera da zabeleže neku samopromociju.

Borci sa Košara, Paštrika na ivici bede. Gase im struju, uskraćuju prava.

24oro ljudi je došlo sa namerom da brani pukovnikova prava na dostojan život. Dvadeset četvoro!!!!!Toliko je valjda patriota, ili ljudi u zemlji.

Znamo za patriote koji su dobijali stanove dok su mladi ljudi gubili živote na ratištima. Puna usta patriotizma iz udobnih stanova plaćenih iz naših novčanika. Patriota u uniformi raznih boja koju nosi pred kamerama ponosno se šepuri kao paun pred parenje.

Serbi, narod neustrašivi. Da,bili smo. Čitajući o herojstvima naših predaka, o njivim bitkama protiv mnogostruko brojnijeg neprijatelja, sada me je sramota.

Stid, ljutnja, bes. to je ono što osećam. A verujem i većina nas.

A nije mnogo komplikovano da se shvati šta je potrebno da nas se preci ne stide.

Sve što bi trebalo da uradimo da bi pravda pobedila je da dođemo na mesto izvršenja (zločina) u dovoljnom broju da se institucije uplaše volje naroda.

Brine me samo da li smo došli do toga da svi osećamo neku bol. Bol u predelu prepona. Tzv, ku.cobolju.

I ne mogu da izdržim da ne napišem citat iz jednog kultnog filma:

Pi.ka je polni organ, a pi.da je karakterna osobina!