Putine, Trampe, Erdogane, SRBINE!

Izvor: Direktno.rs Autor: Marko Marjanović

Poštovani čitaoci našeg portala, obraćam vam se u nadi da mi malo pomognete oko nekih mojih nedoumica. Ili što bi predsednica vlade Ana Brnabić rekla: „Ne razumem kako da razumem!“

Možda svojim odgovorom pomogne i Predsednik svih građana Srbije. Radi se o sledećem. Kao neko ko nije političar i neko ko ne razume političarske „finte“, ne mogu da razumem ko nam je sada prijatelj, ko je „prijatelj“, a ko neprijatelj naše zemlje.
Nisam pametan.

Prvo, predsednik Vučić daje dva miliona dolara za kampanju Hilari Klinton. Zato što je pametan, kako je sam izjavio.

Pobedi Donald Tramp, a za naš novac niko više i ne pita. Ok, mala smo zemlja okružena velikim silama i ne smemo se zameriti moćnijima od sebe. To nekako i razumem. Od bilborda „Trampe, Srbine“ do veličanstvog dočeka predsednika Rusije Vladimira Vladimiroviča „Spasibo za družbu“ i „Hvala na prijateljstvu“

Siguran sam da Predsednik zna šta radi. Ja baš i ne razumem. Verujem da je i Miši Vaciću sada malo neprijatno. Ne oglašava se ni on a ni „velikosrbi“ i rusofili. Do sada smo navikli da slušamo Ivicu Dačiću koji kao Pavaroti peva ruske pesme prilikom dolaska naše braće iz Rusije.

I sad zaokret. Ivica se ućuta kao da mu je „pukao“ glas. Zabrinuh se ko će sada da ga zameni i da razgali goste. Ali, kao i uvek, kada se najmanje nadamo, predsednik vadi „keca iz rukava“. Siniša Mali.

Uplaših se šta li će da peva, neće valjda „kaljinku“, ipak je američka delegacija u pitanju, ali Siniša vešto izbeže diplomatsku zamku i stilu kauboja otpeva „Alabamu“, onako baš emotivno. Falio je samo kaubojski šešir da doživljaj bude potpun.

Još jedna nedoumica, koliko sam shvatio kao neko ko baš ne prati redovno visoku diplomatiju, cilj ove vlade je ulazak u EU.

Sad zaplet. EU ne priznaje predsednika Belorusije Lukašenka i oštro se protivi njegovim autokratskim vođenjem ove države. Srbija je podržala Deklaraciju o predsedničkim izborima u Belorusiji.

Ambasador SAD Entoni Godfri napisao je tim povodom na Tviteru:

– Sjajno je videti da Srbija stoji uz svoje evropsko okruženje.

Marko Marjanović, Foto: Privatna arhiva

Ali, ubrzo stiže odgovor predsednice vlade Ane Brnabić:

– Ne smemo da zaboravimo prijateljstvo Lukašenka prema našem narodu u teškim trenucima. Nadam se da Lukašenko neće zameriti.

Ja verujem da neće, ali mislim kome sada da se radujemo, kome da kličemo, koga pesmom da dočekamo?

Ne smemo da zaboravimo i brata Erdogana, predsednika Turske i velikog prijatelja našeg predsednika.

– Turska će po svaku cenu braniti svoje nacionalne interese, dijalogom i diplomatijom ali, ako to bude potrebno, i silom – upozorio je EU i NATO, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Vučić kod Erdogana u Istanbulu

Ja sad ništa ne razumem. Koga EU ne priznaje, naš je prijatelj. Koga Tramp etiketira, to radi i naša vlada. Ali, nam je prijatelj.

Sporazumom potpisanim več čuvenim penkalom, Srbija se po rečima Ivana Kostića iz Balkanskog centra za Bliski istok obavezuje da će proiransku šiitsku partiju iz Libana – Hezbolah, proglasiti terorističkom organizacijom.

Da li nam je i Iran sad neprijatelj? Mnogo je ovde nejasnoća.

Posle investicija SAD u Srbiji, da li nam je „američka N1 televizija“ sa onim „šiptarskim plaćenikom Jugoslavom Ćosićem“ (citat „Informer“ i DJV) i dalje „soroševska“ ili ne?

Kinez Si (nam) je bio brat…

Nemam ja tog kapaciteta i tu viziju koju ima prvi čovek Srbije. Da se niko ne naljuti, nekako mi je bilo mnogo jednostavnije kada je vladajuća stranka kao mantru ponavljala da Srbija ima samo unutrašnje neprijatelje, Đilasa i Jeremića, Mariniku Tepić i Mikija Aleksića i onog fašistu Obradovića.

Za kraj, iako se neki trude da dokažu da je odlazak Marka Đurića za ambasadora Srbije u Ameriku loš potez, mislim da ima tu nekakve političke mudrosti. Prvo, skloniti pomenutog iz procesa pregovaranja sa Kosovom, a drugi je sportski motiv. Znamo kako Marko voli da trči, a ispred i oko Bele kuće ima puno travnjaka. Do mile volje da se istrči i pika loptu.

Bolje i on nego njegov zaštitnik Goran Vesić. Pa, taj bi popločao travnjak ispred Bele kuće kockama, isekao svo drveće i eto diplomatskog skandala. Pa bi morali da sadimo palme i tamo. Uz pesmu:

Dok palme njišu grane
i cijela varoš spi
behari dok mirišu
ljubiš me, ljubiš, ti…