Rajević: Smrt načelnika Jovića, prirodna ili lažirana?

Prolazi i četvrta godina kako Dejan Jović, načelnik čuvenog Trećeg odeljenja za rasvetljavanje ubistava beogradske policije nije više sa nama.

Ono što nije uspela prljava nameštaljka korumpiranih segmenata MUP-a, tužilaštva i suda države Srbije uspela je“KORONA“.

Ili možda ne, pita se se Rajević.

Dejan Jović, jedan od boljih ljudi i jedan od najboljih starešina beogradskog UKP-a, bio je primer i uzor kriminalističke policije!

 Na apelacionom sudu Jović je oslobođen svih optužbi.

U tajnosti pripremao tužbu protiv svih onih  koji su učestvovali u ovoj prljavoj nameštaljcii, tvrdi Rajević.

Zahvaljujući montiranom disciplinskom postupku od strane njegovih pretpostavljenih rukovodilaca, Milenka Munižabe sada koordinatora MUP-a za Novi Pazar, Milana Stanića sada načelnika Upravnih poslova u sedištu MUP-a, i Dejana Bojovića nakon toga dugogodišnjeg šefa kabineta ministra, Dejan Jović je protivzakonito degradiran, izbačen iz odeljenja za ubista, i preraspoređen u Upravu za strance na nebitne poslove.

Predočiću vam kratku hronologiju Dejanovog stradanja:

1. PAKOVANJE: Dejan Jović uhapšen je 12. decembra 2018. godine zbog sumnji da je počinio dva krivična dela – trgovinu uticajem i zloupotrebu službenog položaja, od kojih mu se sudilo samo za jedno od ta dva krivična dela. Posle hapšenja bio je u pritvoru 30 dana.

2. MONTAŽA: Tim optužbama prethodilo je šestomesečno praćenje i prisluškivanje Jovića zbog navodnih protivzakonitih kontakata sa kriminalcima.

3. MEDIJSKA HAJKA: Nakon hapšenja, tabloidi bliski vlasti upravo su potvrđivali te glasine i pisali da je Jović saradnik „škaljarskog“ kriminalnog klana, dok su pojedini izvori iz policije upravo ovakvim napisima tabloida potvrđivali svoje teze da je cilj hapšenja bio udaljavanje Jovića iz policije.

4. GLASINE: Iz policijskih izvora se moglo čuti da je Jović zapravo smetao pojedincima iz vrha policije zbog svog učešća u nekim važnim istragama.

5. ZADUŽENJE (SLUČAJ) br. 1:

Jović je, naime, vodio istrage za o ubistvu Vlastimira Miloševića u januaru 2017. godine za koje je prvobitno bio optužen (a potom oslobođen svake odgovornosti) Veljko Belivuk poznat kao Velja Nevolja i kao bliski prijatelj i saradnik sada pokojnog Aleksandra Stankovića, Saleta Mutavog, koji je, kako se veruje, imao specijalne veze u vrhu MUP-a.

Veljko Belivuk (foto: screenshot)

6. ZADUŽENJE (SLUČAJ) br.2:

Jović je bio uključen i u istragu u vezi sa demoliranjem noćnog kluba Komitet u Beogradu u oktobru prošle godine, kada je 15-ak muškaraca upalo je u taj klub prepun gostiju i bejzbol palicama demoliralo inventar, a tom prilikom povređeno nekoliko gostiju.

7. ZADUŽENJE (SLUČAJ) br.3

Iz policijskih izvora se može čuti da su Jovićevi problemi počeli nakon što je 28. maja 2018, u beogradskom naselju Karaburma, ubijen je Dragoslav Miloradović zvani Gale, bliski prijatelj, kum i saradnik Luke Bojovića, navodno bliskog „škaljarima“.
Nakon tog ubistva, Jović je stupio u kontakt sa „operativnom vezom“, osobom iz sveta kriminala, što je u skladu sa propisima, prijavio naređenom.

8. SPREGA…Ubrzo nakon toga, na predlog MUP-a, sudija za prethodni postupak, 19. juna 2018. donosi naredbu o praćenju i prisluškivanju Jovića.

Nakon ŠEST MESECI „MERA „, Jović je OPTUŽEN , jer je ZVAO kolegu da URGIRA da „NE TUKU “ S.S. prijavljenog za nasilje, kada sutradan bude došao u POLICIJU!

Početkom juna 2020 godine Dejan Jović završava na infektivnu kliniku na stacionarno lečenje.

Tek posle 15 dana konstatuju kod njega prisustvo virusa „COVID 19“.

Tih dana umire njegova majka u Brusu, od straha za život svoga sina. Početkom jula javljaju Dejanovom ocu Vukosavu da mu je sin preminuo.

Pozivaju Dejanovog brata u mrtvačnicu da prepozna i potvrdi identitet leša pred sahranu, ali pošto su mu prethodno sugrisali da je „mnogo gadno“ i „da je bolje da mu ostane u lepom sećanju“.

Dejanov brat odustaje od neposrednog gledanja. 

Ni Vukosav nije video leš svoga sina.

Jednostavno mu nisu dali da otvori kovčeg.

Na sahrani, ocu Vukosavu prilazi najmanje 20 osoba i saopštavaju mu diskretno da mu je sin ubijen. Vukosav odlazi u PU za grad Beograd kod načelnika Veselina Milića u nameri da podnese prijavu za ubistvo protiv NN izvršioca zbog ubistva njegovog sina Dejana Jovića.

Veselin Milić mu tom prilikom kratko odgovara: „Ja sam Dejana savetovao da se ne kači sa Dijanom Hrkalović“

Foto: Dijana-Hrkalovic-PRintscreen_

Nakon toga Veselin Milić ispraća Vukosava Jovića iz zgrade policijske uprave, bez naredbe da se sačini Krivična prijava na zapisnik, a na osnovu početnih saznanja i osnovanih sumnji kojima Vukosav raspolaže u vezi sa Dejanovim ubistvom, a što je elementarna stvar u radu policije, ogorčeno je nastavio Rajević.

Važno je napomenuti da je tadašnji načelnik Sektora unutrašnje kontrole bio Dragan Kujundžić, koji bi sigurno imao dosta toga da kaže kako je i zašto smeštano Dejanu Joviću.

 Ja, kapetan policije, Zdravko Rajević, sam zajedno sa Novim policijskim sindikalnim savezom, Momčilom Vidojevićem i Milanom Dumanovićem,  iz petnih žila pokušao da pokrenem tužilaštvo da se profesionalno aktivira na utvrđivanje istine oko smrti i montiranih postupaka protiv Dejana Jovića, i da se svi pozovu na odgovornost.

Podrška ostatka policije bila je gotovo nepostojeća, uprkos činjenici da su Dejana svi odreda svojatali kao brata, prijatelja i posleratnog druga.

Od porodice je jedino Vukosav bio rešen da ide do kraja, dok su ostali ostali suzdržani, a pojedini su nas molili da prestanemo sa aktivnostima jer se plaše za svoje živote, da ne dođe do još veće odmazde prema njima.

Ovom prilikom dajem javnosti na uvid konačni i  sramni akt sačinje od strane zamenika apelacionog tužioca Tatjane Sekulić.

U pomenutom aktu, gđa Sekulić nam daje OBRAZLOŽENJE DA MI NEMAMO PRAVO PRIGOVORA JER MI NISMO OŠTEĆENI!

JEDINI NA KO JE OŠTEĆEN NJEGOVIM UBISTVOM JESTE UPRAVO ON, DEJAN JOVIĆ !!!.

TAKOĐE NAPOMINJE DA JE POKOJNI DEJAN JOVIĆ TREBAO DA NAM DA OVLAŠĆENJE KAKO BI SMO MOGLI PREDATI PRIGOVOR U NJEGOVO IME ZA NJEGOVO UBISTVO !!!!!

I na kraju, jedno obećanje i jedan zaključak :

Ne verujem da ću se ikada pitati za prijem kadrova u policiju, ali obećavam da ukoliko se dogodi čudo, taj posao bih radio časno, pošteno i savesno, završava Zdravko Rajević, diplomirani oficir policije i predsednik odbora za borbu protiv kriminala i korupcije.