SRPSKI VOJNIK GINE I KADA NIJE RATNO STANJE

Autor: Marko Marjanović

Stariji vodnik prve klase Dejan Stojković, pripadnik Druge brigade Kopnene vojske, nastradao je prilikom priprema za vojnu vežbu „Munjevit udar“ na Pešteru.

U režimskim medijima je navedeno kako je stradao od srčanog udara.

Resorno ministarstvo je „lakonski saopštilo“ da je Stojkoviću pozlilo i da je i pored ukazane pomoći preminuo.

Zvuči li Vam ovo poznato?

Smrt vojnika Stojkovića nije nastupila zato što mu je „naglo pozlilo“ kao što je to navelo Ministarstvo odbrane u svom zvaničnom saopštenju prošle nedelje. Tvrdnje koje se ovih dana iznose u javnost, pokazuju da je Stojković preminuo usled gušenja, tuđom krivicom.

„To je skandalozan pokušaj manipulacije. Nije isto ako je čovek preminuo nakon što mu je pozlilo zbog lošeg zdravstvenog stanja ili je poginuo izvršavajući zadatak, ali odgovornost uvek mora da se utvrdi“, naveo je bivši načelnik generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš.

On je rekao da ukoliko je u pitanju zdravstveni razlog – postavlja se pitanje kada je bio na sistematskom pregledu, kako je pregled obavljen, i ko je odgovoran što je bio na takvom zadatku ako nije bio zdrav.

Dodao je da ukoliko je Stojković stradao zbog spoljnjog faktora zbog koga bi i najzdraviji stradao, postavlja se pitanje – šta je bio uzrok.

„Neispravna tehnika, možda neka traljava modifikacija, da li je tehnika pravilno održavana i ko je za to odgovoran“.

„Vojne vežbe ne bi trebalo da služe za zabavu državnom i vojnom rukovodstvu niti za potrebe marketinga trgovcima oružjem“, dodaje Ponoš.

Uzrok smrti starijeg vodnika Stojkovića je sasvim je drugačiji od onoga što Ministarsvo odbrane tvrdi.

U oklopnom vozilu u kome nalazio Stojković aktivirao se protivpožarni sistem usled velikih temperatura.

Toga dana na Pešteru bilo izmereno 43 stepena, a pored njega je dejstvovao tenk i aktivirana su druga sredstva.

Iako je radio vezom javio svojim nadređenima u kakvoj se sitaciji našao, naređeno mu je da vozi još 60 metera, što je on i učinio. Oklopno vozilo se ispunilo gasom, a onesvestio se čak i vozač.

Stojković je izveo sve svoje ljude iz vozila, i tako im spasao živote. ali za njega, nažalost, nije bilo spasa.

Ono što je mene a verujem i svakog građanina ove zemlje sablaznilo jeste izjava jednog nadređenog koji je prokomentario da se takve stvari dešavaju, a vežba je nastavljena dalje.

Da li će neko snositi odgovornost za još jedan izgubljeni život? Mislim da svi znamo odgovor. Od ministra vojnog, ostavku svakako ne očekujemo. Od ministra sa specifičnim nadimkom “ Neša slina“ kako ga je na javnom servisu prozvala i predsednica Vlade, Ana Brnabić.

Ne bih se iznenadio da se neko od zvaničnika oglasi izjavom da je Stojković pušio cigaru u vozilu i da se zato aktivirao protivpožarni sistem.

U martu 2015 godine , u blizini beogradskog aerodroma Nikola Tesla srušio se helikopter Vojske Srbije Mi-17. Prilikom pada helikoptera život je izgubilo sedam osoba, a do danas niko nije odgovarao zbog toga što je u akciji spasavanje novorođene bebe prekršen lanac komandovanja.

U nesreći je stradao pilot major Omer Mehić, pilot kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Drajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, dvojica zdravstvenih radnika – doktor Dževad Ljajić i anestetičar Miroslav Veselinović i petodnevna beba iz porodice Ademović.

Naslovne strane svih režimskih tabloida su se svojski trudili da krivicu prebace na majora Omera Mehića. Naslovi su se samo nizali:

Majoru Omeru Mehiću izmereno 0,68 promila, a u urinu 1,30 !

Posada bila dezorjentisana. Vođa posade najodgovorniji !

Vojna komisija: U krvi pilota Mehića nađen alkohol !

Prema izveštaju vojne komisije odgovornost za udes snose vođa posade helikoptera major Omer Mehić i drugi pilot kapetan Milovan Đukarić i letač tehničar.

Pre ulaska u helikopter navodno nije bio urađen alko-test, iako je to predviđeno pre svakog leta.

Da se podsetimo i pogibije mladih gardista DraganaJakovljevića i Dražena Milovanovića koji su 5. oktobra 2004 godine bili na straži u blizini podzemnog skloništa Karaš na Topčideru.

Njihova tela su pronađena u devet sati ujutru, a obojica su imali po nekoliko rana od vatrenog oružja.

Milovanović je zadobio dve prostrelne i jednu ustrelnu ranu, a Jakovljević dve prostrelne i jednu ustrelnu ranu.

Vojna istraga, zaključila je da je Jakovljević ubio Milovanovića, a potom izvršio samoubistvo, ali zatim je u nalazu nezavisne komisije utvrđeno da je gardiste ubila treća osoba.

Na konferenciji za novinare u Beogradu decembra 2016. godine, Nenad Šipka iz Centra za forenzička ispitivanja rekao je da „verzija o ispaljivanju kratkog rafala u telo Dragana Jakovljevića tehnički nije izvodljiva“ i da stoga „isključuje mogućnost njegovog samoubistva“.

„S tim u vezi, celokupna zvanična verzija po nama nema argumentaciju“, rekao je Šipka na konferenciji za novinare.

Slučaj Topčider godinama je zbog različitih zaključaka istraga, misterioznog bunkera i tajnosti, izazivao veliku pažnju u Srbiji.

Pominju se razne priče, čak i da se haški osuđenik tu skrivao . Da su vojnici videli ono što nikako nisu smeli.

Odgovornost niko nije preuzeo, a istinu još uvek ne znamo.

Ne znam za vas, ali ja bih se zapitao da li bih svog sina podržao da bude vojnik.

Vojnik ili glineni golub?

Vojnik koji je spreman da brani otadžbinu ili samo pion na šahovskoj tabli naših državnika?

Večna vam slava. Za mene ste bili i ostali HEROJI SRBIJE.