Struko, pala si na ovom ispitu!

Izvor: Direktno.rs Autor: Marko Marjanović

Čitaoci našeg portala već su imali priliku da pročitaju jednu priču iz tzv. Paviljona. Da se podsetimo. Stanari zgrade Paviljona XX, čekajući pomoć grada i volontera, preuzeli su inicijativu u svoje ruke. Zajedničkim sredstvima su kupili pumpu od 10 litara i dezinfekciono sredstvo za bazene. Redovno održavaju higijenu zgrade, i poštuju preporuke koje dolaze od „struke“ koja se obraća putem TV saopštenja. Trećina stanara su penzioneri. To su oni ljudi koji uvek prvi i na vreme plaćaju sve svoje obaveze, namete koje je država propisala. Trećina su posebo ugrožena kategorija, podstanari, koji usled umanjenog obima posla ili potpune obustave, jedva sastavljaju kraj sa krajem. Tek poslednja trećina stanara su vlasnici stanova. 

Organizovani u privatnoj Viber grupi, nesebično pomažu starijima kao i svima kojima je ta pomoć neophodna. I pored molbi da opština pomogne, to se još nije desilo. Čeka se zvaničan početak političke kampanje, koja nezvanično nije ni prestajala. Kako se bude bližio dan izbora, očekujem da će se „volonteri“ volšebno pojaviti, uz paket ulja, brašna i šećera. I naravno sa neizbežnim poklonom u vidu upaljača ili žele bonbona presvučenih stranačkim obeležjem. Ne znam za druge građane, ali ovi stanari su zasigurno izgubili poverenje u vas.

Krizni štab, Foto: Beta

Ovim putem, ogorčeni i razočarani stanar mi je poslao pismo koje ćemo objaviti bez redakcijskog skraćenja ili ispravke.

– Poštovana „struko“, naši najstariji sugrađani su dočekali i njihov prvi izlazak posle mesec dana. Dana 21.04. u 18.15. Neki su se i lepo obukli za svečani izlazak. Svi u paru, svi sa maskama i rukavicama. Disciplinovano. Gledam ih sa terase, neki ubzano hodaju, neki nogu pred nogu, a neki teškom mukom koje su prozvele nmere zabrane kretanja.

Tetka Danica ima 79 godina. Živi u našoj zgradi, unuci joj donose sve šta treba. Obišla je krug oko zgrade, pogledala na sat, zna da ima 30 min. Gleda ka mojoj terasi. „Imam još 20 min, jedva čujnim glasom mi kazuje. Malo ću da sednem u parkić“. 

Foto: Privatna arhiva

Dovikujem joj: „Šetaj Dano, udahni svež vazduh!“. 

Seda na klupicu, opet gleda u sat. Nisu ovo zaslužili. Opet, kao i mnogo puta do sada, poniženi.
Ako ste im već „dali“ da šetaju od 18h do 1 sat mogli ste da ostavite i prodavnice do 20h da mogu sebi da omoguće najpotrebnije namirnice za golo preživljavanje. Ne, odlučili ste da već izmorene starine još više mučite i ugrozite im dostojanstvo. Petkom od 4 do 7 časova milošću vašom ste im omogućili odlazak u nabavku. Noću postaju vampiri, a od 18 sati leptirići. E, STRUKO, pala si i na ovom ispitu.

Pitam Predsednika, a i „struku“. Da li je ovo način da se odužite najstarijim građanima? Zatvaranjem na mesec dana karantina?Puštanjem na 30 min ne dalje od 300 metara od mesta stanovanja? Smatrate li da je to nagrada ili možda kazna? – zaključuje u pismu A. Puškić, kako kaže „logoraš, jer je pismo napisano iz karantina“.

Da li je to ispoljavanje vaše moći, apsolutne vladavine? Bez želje da čujete glas i mišljenje tih ljudi? Tih istih ljudi od kojih očekujete podršku ili „siguran“ glas. Mislim da ste to poverenje izigrali. Ni uz 100 eu obećane milostinje, poverenje u vas smo izgubili.