Trideset godina od osnivanja „Zelenog zvona“
Autor: Marko Marjanović
Mogu li građani da se pitaju za nešto?
U amfiteatru Kulturnog centra Zrenjanina, u organizaciji pokreta „Novi Optimizam“, 23. avgusta održan je program „Zvono za Zrenjanin“ u kojem je učestovalo više uglednih ličnosti iz Zrenjanina, Srbije i regiona povodom trideset godina od osnivanja „Zelenog Zvona“.
Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, vodio je celovečernji program.
„Moja ljubav prema Zrenjaninu postoji odavno, ali večeras se ona razvila posebno zbog Branislava Gute Grubačkog. Život piše romane, a Guta istoriju. Bez obzira na sve ove mračne strane koje nam se dešavaju, ipak će sve ovo biti ispisano lepim slovima“, rekao je Bodrožić.
Dobri primeri Novog Optimizma
Dobri primeri Novog Optimizma bili su profesorka sociologije Senka Jankov, poljoprivrednik Slavko Vukov i aktivista Dušan Kokot.
„Ovo Zvono za Zrenjanin pokazuje da zvono ipak nije odzvonilo za ovaj grad. Svi mi verujemo da neki mali koraci koje činimo, ipak, imaju smisla, i da ne odustajemo. Kao prosvetni radnik bi trebalo da pokažem učenicima da ne smeju da odustanu“, rekla je Jankov, te je dodala „da se ’Novi Optimizam’ slaže sa njenim stavom života, a to je da ne sme da se odustaje“.
Kokot je rekao da „svi moraju da se potrude malo više da bi bilo bolje“.
„Dosta mi je poraza, neću da čekam više, moramo svi da damo malo više sebe, malo više znanja i ova će zemlja biti naša. Ovu zemlju vode ljudi koji su izašli iz pećine nakon zemljotresa, ali mi moramo da je vratimo nazad u naše ruke“, rekao je on.
Vukov je pak istakao „da je on aktivista na polju prava poljoprivrednika još od devedesetih“.
„Nadojen pričama mog oca i dede i njihovim mukama, i šta je njima sistem radio, pokušavao sam da smognem snage da se oduprem svemu tome. Ono što me tera napred jeste nepravda. Mogu li građani da se pitaju za nešto? Ja sam za to, pa makar me koštalo života“, izričit je Vukov.
Corax i Karakter
Prikazan je i kraći video snimak o radu i delu poznatog karikaturiste Predraga Koraksića Coraxa, te je njegovoj ćerci Tanji Koraksić, budući da on nije mogao da bude prisutan, uručena zahvalnica za bezuslovno poverenje i dugogodišnju saradnju.
Glavni i odgovorni urednik mesečnika „Karakter“ Nenad Čaluković rekao je da „nije nekakva velika dilema staviti Coraxa na naslovnu stranu ’Karaktera’“.
„Pokrenuo sam magazin jer sam osetio da smo svi karakterno posrnuli, ali, ako neko slika našu stvarnost, onda je to Corax“, rekao je Čaluković.
Saveznici u borbi
Prikazan je takođe i kratki film debate „Vidi, Gari, izlaz postoji!“ sa Šodroša u Novom Sadu, te je domaćin večeri Bodrožić na binu pozvao Oliveru Radovanović iz „Zelena mreže Vojvodine“, Katarinu Đukić iz „Građanskih inicijativa“, Dragomira Stankovića iz udruženja „Ja volim Revu“, Dejana Lekića i Milenko Jovanovića iz „Nacionalne ekološke asocijacije“, arhitektu Dragoljuba Bakića kao i ilustratora Igora Lečića – Milana Doga.
„Taj ’Novi Optimizam’ je počeo da deluje. Kada smo govorili ’Vidi, gari, ne može!“, stvarno smo mislili da izlaz postoji. Naš glavni problem je Aleksandar Vučić. I mi nemamo potrebe da se bojimo njega, jer mi smo jači od njega“, rekla je Radovanović.
Đukić je rekla da „građanske inicijative su tu za sve građanske akcije“.
„Međusobno poštovanje, solidarnost i akcija je sve što nas vezuje“, istakla je Đukić.
Bakić je pak rekao je vreme za „ozbiljnu zvonjavu“.
„Ovaj grad je vaš, vi imate prava na ovaj grad, vi morate da zahtevate i da uzmete svoj grad u svoje ruke. Verujem da ćete se probuditi“, rekao je on pred punim amfiteatrom.
Sa druge strane, Stanković je rekao da borba još uvek traje.
Milan Dog rekao je da se nada da će Zrenjanin rešiti probleme koje ima.
„Mislio sam da je voda jedini problem, a sada imate i ovu fabriku. Nadam se da ćete svi biti tu, kada bude frka“, rekao je on.
Lekić je rekao da „vlast želi da bude kao mi“.
„Oni ne znaju da se smeju, oni se toga plaše“, rekao je on.
Jovanović je pak rekao da je sve veći jaz između potreba i prava građana i institucija.
„Nikakve bajke više nam nisu potrebne, ima stvari koje mogu da se reše, ali nema političke volje“, jasan je.
Nakon prikazivanja snimka nastupa hora „Josif Marinković“ u Zelenom Zvonu iz 2011. , auditorijum je pozdravio Vladimir Coka Stojković u ime horskog festivala „Slobodan Bursać“ i dirigent Andrej Bursać.
Insajder, Zeleno zvono i prijatelj iz Hrvatske
Publici je pokazan Insajderov prilog o zatvaranju „Zelenog zvona“ 2016., te se, nakon toga, u ime te redakcije, obratila zamenica urednice Irena Stević i novinarka i autorka tog filma Mina Milanović, ali i predsednik Hrvatskog društva novinara Hrvoje Zovko.
Stević je rekla da je Gutin „optimizam zarazan“.
„Mi podržavamo svaku građansku inicijativu, ali moramo uvek da objetkivno da radimo svaku stvar“, istakla je ona.
Međutim, Milanović je rekla da „ona nije ni postojala kada je ’Zeleno zvono’ postojalo“.
„Ono podseća da taj optimizam mora da postoji“, rekla je ona.
Zovko je rekao da mu je drago „što je ovde“.
„Ovde se osećam kao kod kuće. Ovde sam ostvario mnoga prijateljstva, ali Branislav Grubački je onaj koji je napravio toliko toga za ovaj region – on je čovek sa velikim slovom „Č“, jer on spaja sve. ’Zeleno Zvono’ je bila kultna instituacija na nivou regiona“, rekao je Zovko.
Kralj Čačka i legenda novinarstva
Na kraju same večeri obratio se rok kritičar i novinar Petar Janjatović, najavivši Kralja Čačka koji je održao mini-koncert.
„Napunio sam 65 godina, te sam se zavaravao da ću živeti normalan i miran život, ali, nažalost, borba traje neprekidno, zahvaljući brojnim ljudima koji misle slično, te postoji minijaturna šansa da pobedimo. Kada čoveku zapne, dovoljno je da citira Caneta: ’Ako nećete ekologiju, dobićete onkologiju’“, rekao je Janjatović. Nakon njega publiku je nasmejao i Nenad Pantić poznatiji kao Panta Šiklja Nafta.