Zarad ličnih interesa naši ljudi nam nameću strah

Izvor: Direktno.rs Autor: Marko Marjanović

U drugom delu intervjua za Direktno, brat ubijenog Olivera Ivanovića, Miroslav, govori o životu na KiM dve godine kasnije, pritiscima, o tome kakav su odnos prema našem političaru imali Srbi, a kakav Albanci…

Kako je bilo živeti sa čovekom kao što je Oliver, kakav je bio Vaš odnos sa njim?

– Odnos ni po čemu nije bio poseban, već je bio ono što se u narodu kaže – bratski. Bila je mala razlika u godinama između nas, praktično bili smo vršnjaci i nismo se razdvajali od rođenja pa do tog dana kada je Oliver ubijen. Živeli smo u istom mestu, bili smo u redovnim svakodnevnim kontaktima. Ne znam kako bih taj odnos kvalifikovao, izuzev toga da je veoma vredan i bogat. To je bio odnos koji proizilazi iz te bratske ljubavi. Imamo i sestru, koja je nešto mlađa, ali je deo naše trojke, i izuzev perioda ranog detinjstva kada prirodom stvari nije uključivana u naše tajne i tada i kasnije, potpuno, sestrinski, vezana za nas. Život nam se svodio na to da razgovaramo, konsultujemo, pomažemo jedno drugom i da rastemo, stasavamo, postajemo zreliji – kaže Miroslav Ivanović za Direktno.

Čega se najradije sećate kada pomislite na njega?

– Mnogo je tu slika posle svega. U ovoj prilici danas neke slike jenjavaju, ali neke lepe, dragocene za sećanje, kao i za vaspitavanje budućih pokolenja i dece koja su se iz nas izrodila svakako ostaju u meni. Sve te slike se ne mogu ovako odmah, na brzu ruku definisati i predstaviti javnosti, ali obuhvataju zajednički život koji je bogat ljudskim vrednostima, savetima, radostima, konkretnim pomaganjima… Oliver je bio najstariji u porodici koja je tradicionalna i položaj tog najstarijeg brata je bio veoma značajan. On je primaran, posebno u trenucima nakon smrti naših roditelja, kada je Oliver preuzeo ulogu onog koji se brine, koji se stara, koji sve savetuje, pa i generacije koje su došle nakon nas. To je ukratko ono što je karakterisalo i obeležilo naš zajednički život.

Šetnja za Olivera Ivanovića, Foto: ATA Images/Antonio Ahel

Kako biste opisali njegov odnos sa Srbima na Kosovu, kao i odnos nesrpskog stanovništva prema njemu?

– Oliver je život izgrađivao daleko ranije, ali je bio markantniji i po tim pitanjima u periodu posle rata. Naravno da je u uslovima posle 1999. godine izrastao u lidera na Kosovu i Metohiji i kao takav je počeo da stvara poziciju. Slike su se menjale. Početkom parlamentarnih borbi i sukobljavanja nastale su neprilike u kojima je čak i on bio na strani osuđivanih. Bilo je i predstava pojedinih političkih lidera koji su pokušavali da izgrade svoj lik i mesto na Oliverovoj žrtvi. Stanovnici severnog dela Kosova su to prepoznavali. On je uvek, čak i u momentima kada je izgubio poziciju lidera u toj sredini, bio poštovan i među Srbima, i među Albancima, pa i među predstavnicima međunarodne zajednice koji su se na tim prostorima nalazili i radili sa svojim ciljevima.

Da li ste razmišljali da otvorite privatnu istragu kako biste došli do nalogodavaca ubistva?

– Ne mogu tako o tome da govorim, jer je to rogobatan izraz. Nisam u situaciji da vodim privatnu istragu, moje moći nisu tolike da bi to bila istraga u tom smislu. Ako govorimo o tome da postoji jaka doza zainteresovanosti za ovaj slučaj, naravno da ima želje da se pokrene privatna istraga. Već sam sve to nazvao svojim životnim ciljem, i to ne samo mojim, već je to životni cilj članova porodice. To je postalo deo nas i ostaće deo nas sve dok se ne otkriju i nalogodavci i izvršioci, kao i svi oni koji su dali bilo kakav doprinos ovom zločinu i otimanju jednog člana naše porodice, pa i ovog društva na ovakav način, ispaljivanjem šest metaka u leđa.

Oliver Ivanović, Foto: Printscreen/YouTube/N1

Da li Vi ili Vaša porodica danas trpite pritiske od strane Srpske liste, Albanaca ili nekog drugog?

– Moram da budem iskren, mi kao članovi porodice nemamo nikakvih pritisaka, ništa definisano, ništa kvalifikovano. Jednostavno, živimo u toj atmosferi,sa tim iskustvom i bolom koji nosimo, prateći sva događanja i razmišljajući o svemu. Samo ubistvo Olivera, jednog od nas, ostavilo je ozbiljnog traga na nama. Život u takvoj atmosferi, sa takvim teretom nije nimalo lep i prijatan. Iako postoji mnogo ljudi koji žele da nam pokažu i dokažu svoje prijateljstvo ili da nam na ulici stisnu ruku i time kažu da saosećaju u našem bolu, te da su na našoj strani u toj borbi za istinom, ima i onih koji se drže i ponašaju drugačije.

Kako se osećate kada prođete tom ulicom? Da li su ljudi uplašeni kada Vas vide ili Vam daju podršku?

– Ljudi jesu uplašeni, jer na severu Kosova i svuda gde naš narod živi u južnoj pokrajini vlada ta asmofera straha ,i to je dominatno. Vlada strah utoliko više jer se u tom ambijentu, na malom prostoru, pojavljuju i raznorazne grupe i ljudi koji ne doprinose normalizaciji odnosa i uspostavljanju sveukupne sigurnosti. Ljudi žive u atmosferi u kojoj su mnogi doživeli loša, dramatična iskustva, sami ili članovi njihovih porodica, upravo pod pritiskom i u interesu jedne ili druge grupe. U takvoj atmosferi se živi, u takvoj atmosferi se nalazi većina koja nadjačava taj strah, bukvalno simulirajući normalan život.To su oni ljudi koji nas obzirno i oprezno zaustavljaju nasred ulice kako bi nam tiho rekli koliko saosećaju sa nama i diskretno rade na tome da se odnos i stanje normalizuju i pokažu nam da razumeju naš bol. Naravno da ima i hrabrih i požrtvovanih, istina manji broj, koji smelije daju doprinos ideji normalizacije odnosa i organizaciji tog društva.

Naš saradnik Marko Marjanović sa Miroslavom Ivanovićem, Foto: Direktno.rs

Kakav je život na KiM posle Olivera i šta mislite da će se dešavati u budućnosti sa Kosovom?

– U toj atmosferi u kojoj se odigralo ubistvo i to ne jedino, kao i mnogobrojna zla koje su pojedinci doživeli sasvim je jasno kakva može da bude atmosfera. Tu se nalazi jedan mali broj ljudi na uskom prostoru, gde se sve čuje i sve se zna, svaka izgovorena reč vrlo brzo dosegne do onog poslednjeg člana te zajednice. U takvim uslovima strah je nešto što kvalifikuje život tog naroda. Reklo bi se de je to i svesni cilj, sredstvo. Nažalost, taj strah dolazi od naših ljudi koji se nameće i koji za interes ima ostvarivanje nekih političkih situacija u kojima se ostvaruju i lični interesi. Što se tiče ovog ubistva o kome govorimo, kao i o svim počinjemi zlodelima ona su obeležila dug period ovog naroda i mislim da će kao takav utisak karakterisati i buduće vreme. Do kada, ne znam. Sigurno je da sve to ne doprinosi stabilnosti, snazi i respektu našeg naroda – zaključio je Miroslav Ivanović.

U ime redakcije Direktno, čitalaca i u svoje lično ime se zahvaljujem na ovom razgovoru