ZNAŠ LI SRBIJO, KOJI TI JE VITEZ DANAS USNIO?

Autor: Mihailo Medenica

Foto; Mihailo Medenica, privatna arhiva

Javili su mi da je umro Albert.

Bez suza, samo toliko: “Otišao je naš Albert…”

Bez suza, samo toliko, a i šta više?!

Šta drugo reći kad usni vitez u Gospodu?

Nije umro, usnio je…

Na svom Paštriku!

Foto; Albert Ahsarbekovic Andijev, printscreen

Na presvetome Kosovu i Metohiji!

Tamo gde je ostao bez oka, gorostas, Rus, brat, Srbin- Albert Andijev!

Nije oko kamen da se izgubi, nije ga ni Albert izgubio no ostavio vrh Paštrika da vidi…

Doveka da gleda kud su međe Srbinove! Kud je braći ruskoj svetinja jednaka!

A, tražile su ga zveri! Želele su plen!

Preoravali su Paštrik, klali kamen na kamenu, razmicali ponosnu planinu, ali…

Zaludu, mislili su da se oko Albertovo skriva, da beži, da uzmiče, da će ga krvavog gde naći kako jeca i moli za milost, pa da se zore plenom, puste zveri…

Zemljom su tražili ono čim se nebo zakitilo…

Ne zna paščad šiptarska da se zavetna svetinja ne metri koracima već nebom što je progledalo očima stradalnika, junaka, besmrtnika…

I danas će ga, na vest o smrti, zveri čekati u zasedi, poterati hajke, spremiti lance i okove, preklati snegove vrh Paštrika da odaju Alberta, do zadnjeg će metka streljati svoj strah, no…

Zaludu im, rekoh, gde oni u mržnji kraj očiju ne vide- tu nebo u ljubavi sve dalje dogledava…

Očima stradalnika, junaka, vitezova, besmrtnika…

Zemlju bi zveri, kao da je na presvetom Kosovu i Metohiji šta na zemlji..?

Znao je taj divni gorostas, Rus, SRBIN, ono što su mnogi od nas zaboravili ili misle da mogu zaboraviti: nije Kosovo i Metohija sveto što se strdalo na njemu već što se stradalo- ZA NjEGA!

Od čega se strada od toga se uzmiče- za šta se strada- za to se živi!

I zato danas, Srbijo- majko, zastani i ožalio svojega sina kojem se majka još uvek nada!

Zastani Srbijo, zastani Rusijo za svojega sina!

Raduj se nebo, eto ti još jednog znamenja!

Ne dozvolimo da brat Albert bude još samo tužni broj kad u one sate šturo saopšte današnju statistiku pošasti!

Usnio je u bolničkoj postelji boreći se za dah- neka se u miru i spokoju nadiše vetrova s vrha Paštrika…

Čuvaj nam neba, da ako progledamo…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.